СНПЧ А7 Ульяновск, обзоры принтеров и МФУ

Боравак и активности у природи остварују благотворно дејство на организам деце. Посебно се препоручује деци  која  живе у урбаним срединама јер се недовољно крећу.

Природа и физичка активност су најбољи творци и чувари животне енергије и виталности. Нигде друго до у природи нећемо моћи да „накупимо“ енергију довољну за квалитетан живот јер је она велико богатство и препуна је  извора енергије. Сви су осетили дејство чистог шумског ваздуха, изворске воде или посматрање дивних пејсажа.

Данашња деца су нарочито угрожена јер веома мало времена проводе у природи. Често ћете видети савремене родитеље који своју децу изводе у шетње по тржним центрима и разним играоницама опремљеним најмодернијим играчкама од вештачких материјала чија испаравања угрожавају здравље деце. Деца у таквим условима не могу у довољној мери  да развију своје природне способности као што су спретност, издржљивост, координацију, снагу и остале моторичке способности. Заглушујућа бука  и  неадекватна музика  која прати садржаје таквих играоница неповољно делује на  чула и инстикте. Деца постају агресивна и нетолерантна према вршњацима. Када се при томе дода и рад нестручних аниматора ( који на сат или два одмењују уморне маме и тате ) чије су игре по систему елиминације.  Ако дете не задовољи захтеве типа „најсмешније лице“  где треба да својим лицем направи мимику која ће у довољној мери засмејавати целу групу деце бива избачено из игре.  На крају таквих игара, после неког времена, просторија бива све, само не пријатна и здрава за боравак. Апсурд је још већи кад знамо да  брижни родитељи све то уредно плате и то не по ниским ценама.

Човек „отргнут“ од природе није задовољан, није у довољној мери радно способан, подложан је стресним ситуацијама и склон  разним обољењима па се на тај начин скраћује и животни век.

Савремен начин живота донео је са собом неминовну нужност тражења помоћи од природе у циљу очувања здравља и радне способности како деце тако и њихових уморних родитеља.

Позитиван ефекат боравка у природи није само психолошки већ се ради о феномену под именом фитонцид (phytoncide). Фитонцид су супстанце имунолошког деловања које  излучују више биљке. Називају их и антибиотицима биљног порекла. Научно је становиште да фитонцид представља одбрамбени систем дрвећа која се испуштањем одређених супстанци брани од бактерија и штеточина.  Људска употреба сличног дејства се зове ароматерапија – употреба одређених врста дрвета и биљака у терапеутске сврхе.Удисањем , слузокожа носа претвара мирис у електрични импулс који у мозгу иницира лучење хормона серотонина. Серотонин је важан неуротрансмитер који изазива осећај  задовољства  и среће. Серотонин је супстанца која опушта нервну и телесну напетост, смањује стрес и омогућава бржи опоравак од напора. Овакво благотворно дејство може се осетити  чак и на клупи у парку испод дрвета, као мали део позитивне енергије коју нам пружа шума.

У народној медицини постоји читав правац који се назива Дендротерапија. То је грана народне (алтернативне) медицине која се бави лечењем  дрвећем или уз помоћ дрвећа, његовог лишћа, коре, смоле, цветова или плодова. Спомиње се  и енергија дрвећа од које можемо имати користи док смо у контакту са њим. Дендро - терапеути препоручују не само седење поред  дрвећа или грљење, него и пењање по њему ткз. дрволажење како би се снага (енергија) дрвета што више преузела тј. разменила са човеком. Ево и објашњења зашто деца имају сталну потребу да се пењу на дрвеће.Она инстиктивно осећају да могу имати користи од дрвета и упркос  сталном опомињању нас одраслих да сиђу с дрвета да не би пала, упорно се и даље пењу. То може да потврди свако ко је са децом био у близини дрвећа. Не ретко и одрасли пожеле да се пењу по дрвећу, али одустану из већ њима знаних разлога.

Руски научник Михаил Семјонович Виноградов је развио читаву теорију о томе како су дрвећа донори енергије. На пример храст, бреза,  бор, буква, кедар, багрем...дају енергију па је добро и корисно за човека да је у близини тих стабала. Да са друге стране постоје дрвећа која одузимају енергију ива (врба), кестен, јела..., али одузимају ону лошу енергију коју смо накупили у стресним ситуацијама. Таква нас стабла ослобађају напетости и умора.

Дендро - терапеути препоручују грљење дрвећа јер се на тај начин размењује енергије с њим. Ми „пунимо батерије“ и тада смо спремнији да се носимо с бројним проблемима.

Постоји још један разлог зашто да грлимо и додирујемо дрвеће – људска тактилност. Свако је од нас осетио потребу да у своје руке узме и опипа оно што жели боље доживети. Колико пута смо морали опомињати децу у музејима да не дирају изложене експонате, али она  су и даље била упорна у томе.  Деца нису непослушна већ само имају потребу да што потпуније доживљавају свет око себе.

Тако је и са дрвећем и природом. Видети дрво и дивити му се некако је недовољно и непотпуно ако га и не додирнемо.

Све ово лако можемо потврдити и у пракси. Потребно је само отићи у природу , прошетати кроз шуму, дисати, мирисати, додирвати. Посматрати децу како се играју у природи, безбрижно, задовољно, живахно више него игде. Како су  активнија , способнија и спретнија, а мање раздражљива и нервозна. Како су у природи нежна и добра, брижна према свом другу и спремнија да му помогну кад се спотакне и падне. Како деле ужине и воће, како трче и трче , а да се при том не уморе него хоће још после само мало одмора. Како се брзо регенеришу од умора и како само тамо, у шуми,  могу да препешаче пуно што никада не би могли у граду.

Шума је неисцрпан извор енергије, а при томе  је  потпуно бесплатно њено коришћење.

Ми смо саставни део природе. Треба да јој се вратимо како би били здрави, задовољни и срећни.

Видимо се у шуми!

Татјана Гленџа

Фејсбук страница

SFbBox by psd to wordpress

Сат

Ko je na mreži: 60 gostiju i nema prijavljenih članova