СНПЧ А7 Ульяновск, обзоры принтеров и МФУ

Назив пројекта: "Брза храна"

Врста пројекта: "Истраживачки"

Пројекат радиле: Дина Бакић, Нађа Петрић и Марија Новаковић

Ментор: Павлина Панић

 

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Uvod

Brzi način života savremenog čoveka odražava se i na njegovu ishranu. Brza hrana je hrana koja se brzo priprema, dobro izgleda, fino miriše i uz sve to se i brzo pojede. Upravo zbog toga je najrasprostranjeniji vid ishrane današnjice. Ona se danas može bilo gde, bilo kada i po pristupačnim cenama kupiti.  Ali brza hrana je obično vrlo masna i slatka, sadrži previše kalorija i teško se vari. Zato često konzumiranje takve hrane izaziva gojaznost i razne druge bolesti.

Hipoteza

Brza hrana danas predstavlja veliki problem. Sve više ljudi upada u “zamku” ovog načina ishrane koji privlači ljude zbog veštačkih aroma koje su ukusne i koje nas trenutno čine srećnim, a kasnije negativno utiču na nas. Svaki dan milioni ljudi se zapita „Da li je brza hrana loša za nas?“ Ako je jedemo povremeno u normalnim količinama ne može nam naškoditi, ali ako je konzumiramo svakodnevno ili vrlo često u obilnim količinama može jako loše uticati na naše zdavlje, pa čak može dovesti i do smrti.

Projektna pitanja

1.     Da li brza hrana ipak može da bude zdrava?

2.     Kako brza hrana utiče na organizam?

3.     Zašto se brza hrana sviđa ljudima?

4.     Kako možemo da se izborimo sa zavisnošcu o brzoj hrani?

5.     Zašto ljudi jedu brzu hranu iako je nezdrava?

 

 

Brza hrana

Brza hrana je termin engleskog porekla (fast food) koji je nastao 1951. Rasprostranjena je po celom svetu a posebno u SAD-u. Brza hrana je hrana dece i tinejdžera. Neki ljudi smatraju da je brza hrana zdrava pa je zbog toga jedu. Dok ostali ljudi smatraju da je takva hrana loša za zdravlje i da je vrlo nekvalitetna, jer ona sadrži mnogo masti i šećera, pa može naškoditi osobi koja je jede u velikim količinama i može da dovede do gojaznosti. Može da prouzrokuje i ostale zdravstvene probleme kao što su bolesti srca, dijabetes, visok holesterol u krvi i začepljenje krvnih sudova.

Najpoznatija brza hrana su hamburgeri, koji predstavljaju sendvič u okruglom pecivu sa mesom i salatom nastali krajem 19 veka u Americi.

Sledeće veoma jednostavno jelo koje se takođe vrlo brzo sprema jesu krompirići ili pomfrit koji su nastali u Francuskoj ili Belgiji.

Pica je italijanski specijalitet, koji se najčešće pravi od tankog sloja testa sa paradajz sosom i raznim vrstama povrća, voća, začina i mesa. Iako je pica danas poznato jelo, kada je nastalo predstavljalo je jelo siromašnih.

Koka-Kola je bezalkoholno piće koje proizvodi istoimena kompanija sa sedištem u Atlanti, gradu gde je Džon Sit 1886. godine  prodavao preteču ovog pića koje se sastojalo od sirupa i kisele vode.

Postoji mnogo različitih recepata ovog vida ishrane.

Brza hrana prouzrokuje 35% srčanih udara u svetu. Hrana koja se sastoji od mnogo mesa i jaja mnogo je nezdravija od one sa više voća i povrća.

Trenuci uživanja u brzoj hrani ne mogu nikako zameniti izgubljeno zdravlje čoveka. Većina ljudi se okreće brzoj hrani zbog nedostatka vremena. Zaposleni ljudi pak oni koji se školuju smatraju da je bitnije da završe svoje dnevne obaveze nego da obrate pažnju na ono što unose u svoj organizam. Zbog takvog odnosa prema ishrani mnogi ljudi su doveli svoje zdravlje u pitanje. Ljudi obično nisu svesni broja kalorija koje su uneli. Jedenjem brze hrane unosimo sastojke koji su veliki neprijatelji srca, a to su: zasićene masti, višak soli, rafinisani šećer i meso.

Brza hrana u restoranima sadrži veći sadržaj masti nego ona spremljena kod kuće. Visok sadržaj masti čini brzu hranu veoma neodoljivom, ali isto tako i hranom koja goji. Zasićene masnoće služe kao rezerve u organizmu, a ukoliko ne bude potrebe za njima, one izazivaju gojaznost.

U SAD-u se godišnje otvori oko 1000 restorana brze hrane iako je čak 31% državljanina tog područja gojazno.

Takođe, brza hrana prouzrokuje loše stvari za naš oganizam odmah posle jednog unošenja. Neke od tih su bolovi u stomaku koje stvaraju nagomilani gasovi i nagomilana sluzokoža celog sistema za varenje. Brza hrana sadrži krajnje nezdravu kombinaciju prostih šećera koji se u organizmu pretvaraju u kiseline.

Zatim kiseline u organizmu rastu i time se usporava metabolizam. Takva hrana dalje odlazi u dvanaestopalačno crevo i tanko crevo koji ne mogu  dovoljno da svare tu hranu. Nesvarena hrana pravi nadimanje, mučninu i stvaranje gasova. Jetra je jedan od organa koji se susreće sa gomilom štetnih ili prekomernih sastojaka hrane. Boreći se da preradi štetne produkte i sama se oštećuje i iscrpljuje. Svi vitamini su u toku procesa pravljena brze hrane skoro potpuno uništeni. Nema antioksidanasa koji nas štite. Nasuprot tome brza hrana ih je prepuna i to povećava verovatnoću nastanka raka.

Saharoza ili stoni šećer je jednostavni ugljeni hidrat koji se u tankom crevu razlaže na glukozu i fruktozu. U nevegetarijanskoj ishrani, koja je tipična za brzu hranu, ovi šećeri brzo prolaze kroz tanko crevo u krvotok izazivajući tako brzi rast glukoze  koji pokreće pankreas da oslobodi više insulina što doprinosi stvaranju naslaga masti, naročito kada se ne bavimo fizičkom aktivnošću. Ako unosimo mnogo šećera, a manje vežbamo, više ćemo se gojiti.

Nije ni čudo što se ljudi okreću jedenju brze hrane-pa to je najukusniji i najbrži način ishrane! U brzoj hrani česti su aditivi. Natrijum-glutamat je dozvoljeni

aditiv koji se nalazi u čipsu, kineskoj hrani i drugim dodacima za jelo, te se sabiranjem dnevnog unosa može prekoračiti prihvatljivi dnevni unosi, a takođe istovremeno postojii visok unos soli. Neophodan je stalni nadzor nad zdravstvenom bezbednošću brze hrane.

Brza hrana sadrži velike količine zasićenih masti, transmasnih kiselina i takođe ima visok sadržaj soli i velike količine dodatnih šećera koji povećavaju rizik nastanka prekomerne telesne mase, dijabetesa, kardiovaskularnih i malignih bolesti.

Bolesti

Gojaznost se definiše kao povećanje telesne težine u odnosu na idealnu težinu za 15%. Svakih pola kilograma iznad idealne težine skraćuje životni vek za mesec dana.

 

Šećerna bolest ili dijabetes (lat. diabetes mellitus) je hronični, neizlečivi sistemski poremećaj metabolizma, koji se karakteriše trajno povišenim nivoom glukoze u krvi. Uglavnom je uslovljen naslednim faktorima, a nastaje zbog smanjene sekrecije ili smanjenog biološkog dejstva hormona insulina, odnosno u kombinaciji ova dva faktora.

 

Povišeni krvni pritisak ili hipertenzija nastaje kada srce nije u mogućnosti da normalnim funkcionisanjem sprovede krv i kiseonik u tkiva i organe, zbog prepreka koje nastaju u arterijama. Otpori koje srce savladava usled suženosti, krtosti, tvrdoće i smanjenja elastičnosti vena i arterija naprežu rad srca i vremenom dovode do slabljenja i malaksavanja srčanog mišića.

 

Arteroskleroza je jedna od najčešćih posledica povišenog krvnog pritiska i nastaje kada se visok krvni pritisak ne leči, pa nastaje stvrdnjavanje (gubitak elastičnosti) zidova arterija. Ova bolest je posledica masnoća koje se kreću po organizmu i brže se utiskuju u zidove arterija.

 

Srčani udar nastaje kada dođe do začepljenja arterija koje snabdevaju srce krvlju i nema dotoka krvi u srčani mišić.

 

Rak (karcinom) -stres i nepravilna ishrana, udruženi sa genetskim faktorima, uzrokovali su početak epidemije raka debelog creva. Kolorektalni karcinom spada među najučestalije karcinome savremenog čoveka. Od njega u Srbiji godišnje oboli od 3.500 do 4.000 ljudi. Lekari, međutim, tvrde da bi se čak u 90 % slučajeva ova bolest mogla uspešno lečiti jednostavnim metodama ukoliko se otkrije na vreme.

 

Karijes nastaje, pre svega, kao posledica preteranog uzimanja šećera, koji u dejstvu sa ugljenim hidratima, bakterijama i plakovima stvara naslage koje napadaju zubnu gleđ i dovode do kvara zuba. Veoma je važno znati da često uzimanje šećera i ugljenih hidrata ubrzava nastajanje ove bolesti i zbog toga deci ne treba davati prekomerno i često konzumiranje slatkiša i veštačkih napitaka.

 

Alergija predstavlja promenjeno, preosetljivo stanje imunog sistema pojedinih osoba na materije iz našeg okruženja, a na koje većina ne reaguje, jer suštinski ne pretstavljaju pretnju.

 

Anemija ili malokrvnost nastaje usled smanjenog broja crvenih krvnih zrnaca ili broja molekula hemoglobina. Najčešće se javlja usled nedostatka gvozđa ili folne kiseline u organizmu, kao i vitamina B6 i B12 i bakra. Anemija je stanje nedostatka crvenih krvnih zrnaca. U tom slučaju, mali broj eritrocita sadrži manje hemoglobina, zbog čega je dostava kiseonika organima kao što su mozak, srce i mišići smanjena.  

 

Degenerativne bolesti (lat. Degeneratio) su bolesti savremenog čovečanstava izazvane preteranom hemizacijom i zagađenjem okoline, hrane, vazduha. Korišćenje hemijskih sredstava u proizvodnji i preradi hrane bitno utiče na pojavu ovih bolesti. Ove bolesti uključuju promene ćelija, tkiva i organa.

 

Kiselost organizma (faktor pH) je jedna od najrasprostranjeniji  bolesti savremenog čovečanstva.  Posebno utiče na pojavu uporne i teško izlečive bolesti - kandidadijaza. Koncept faktora pH zasniva se na teoriji da je čovekovo zdravlje direktno povezano i zavisi od toga na kom nivou kiselosti - baznosti je telo. Ukoliko je telo previše kiselo, tj. ne postoji balans, tada dolazi do poremećaja koji se manifestuju u obliku velikog broja bolesti.

 

Pored navedenih bolesti brza hrana izaziva i zavisnost, pa su tako naučnici sa Istraživačkog instituta Skrips (Scripps) na Floridi su ustanovili  da masna, slana i slatka hrana pokreću centre u mozgu koji izazivaju zadovoljstvo.

Reč je, naime, o istim centrima koji se pokreću pomoću droge ili nikotina.

Naučnici su tokom istraživanja hranili miševe visoko kaloričnom, masnom hranom. Vrlo brzo životinje su počele da pokazuju znakove zavisnosti.

Kod onih koji su zavisni od brze hrane se u mozgu javljaju identične promene kao i kod narkomana, a dolazi i do lučenja hormona dopamina. On je glavi za osećaj sreće i zadovoljstva.

Istraživanje pruža ubedljiv dokaz da se zavisnost od droga i gojaznost zasnivaju na istim neurobiološkim mehanizmima. Zato i jeste tako teško odupreti se nezdravoj ishrani.

Naučnici su rekli da njihovo otkriće samo potvrđuje ono što gojazne osobe već godinama ističu - da je izuzetno teško odvići se od brze hrane, kao što je narkomanima da ostave drogu ili pušačima da prestanu da puše. 

Na listu rizika od oboljenja od brze hrane, pored kardiovaskularnih bolesti i gojaznosti sada se mogu dopisati i psihička oboljenja gde spada i depresija.

Istraživači su otkrili da brza hrana ima negativni uticaj na mentalno zdravlje, pa ljudi koji redovno konzumiraju hamburgere i pice postaju depresivni.

Studija je pokazala da ovaj način ishrane čini da imate veće šanse da razvijete depresiju, čak za 51% više.

Ljudi koji se redovno hrane brzom hranom takođe su manje aktivni, samci, konzumiraju cigarete i rade više od 45 sati nedeljno.

Broj bolesti koje se povezuju sa nekvalitetnom ishranom raste iz dana u dan.

Nedavno se otkrilo da pored predhodno navedenih  bolesti brza hrana može da utiče i na mozak. Visok unos masti i holesterola u kombinaciji sa naslednim faktorom može uticati na nekoliko supstanci u mozgu, što, može dovesti do razvoja Alchajmerove bolesti.Alchajmerova bolest nije izlečiva i najčešći je oblik demencije među starijom populacijom.

Neki restorani brze hrane su pokušali da u svoje menije uvedu zdravije alternative svojih popularnih recepata (zdraviji pomfrit,hamburger i picu) ali se to nije pokazalo kao uspešno, što pokazuje da ljudi nisu svesni posledica. Restorane brze hrane takođe odlikuje sposobnost da služe hranu takozvanom metodom “drive-thought” koja je bliska zauzetim ljudima kojih je danas sve više.

Danas se sve češće srećemo sa ljudima koji su se opredelili za vegeterijanski ili veganski način ishrane.Tom načinu ishrane ljudi se često okreću  radi zdravijeg života, gubljenja kilograma ili jednostavno jer im je žao životinja koje svakodnevno gube živote radi čovekovog zadovoljstva.

U Americi,koja predstavlja najveci svetski problem po pitanju nezdrave ishrane, ovakav(vegetarijanski) način ishrane postaje sve poznatiji.

 

 

 

Zaključak

Da bi ljudi stekli svest o posledicama  jedenja brze hrane i onoga šta ih očekuje posle velike količine konzumiranja te iste,trebali bi da se organizuju razni skupovi,da se deca već u ranim godinama upućuju na to koliko je takva hrana štetna i da ljudi sami pokušavaju da se reše ovih loših navika.

Iako se ljubitelji ove vrste hrane nadaju da u njoj ima makar nešto zdravo,ona im može samo narušiti zdravlje i dovesti do depresije i gojaznosti.

Deca u Srbiji sve češće ‘’žive’’ na brzoj hrani, zbog roditelja koji im u svakodnevnu rutinu uvode odlazak do restorana brze hrane.Ovakav način ishrane kod dece može imati još fatalniji ishod. Posledice gojaznosti mogu biti krivljenje kičme i  grudnog koša.

Pravilna ishrana podrazumeva ravnotežu između unosa i potrošnje energije. Da biste unosili zdraviju hranu u svoj organizam trebalo bi da jedete sveže voće koje ne pospešuje gojaznost, da jedete salate i da svakog dana pijete dovoljno vode. Najbolje je da ljudi što češće jedu za stolom, a ne u autobusu, kolima ili negde drugde. Ljubitelji brze hrane i u svakodnevnoj kuhinji mogu naći zamenu, tako da se zdravo hrane i da uživaju. Najbolja zamena za brzu hranu jeste obrok koji sadrži dve trećine namirnica biljnog porekla, a jedna trećina tanjira mogu biti grilovane ili barene namirnice životinjskog porekla.

Pored pravilne ishrane protiv gojaznosti izazvane jedenjem brze hrane možemo se boriti i fizičkom aktivnošću.

 

 

Slika prikazuje šta brza hrana izaziva u našem organizmu.

 

Literatura

1.     Tusić, D. Biologija za osmi razred osnovne škole. Beograd: BIGZ, 2012.

2.     http://www.newyorker.com/magazine/2015/11/02/freedom-from-fries

3.     http://www.dominomagazin.com/zivot/zdravi-zivot/brza-hrana-stvara-zavisnost/

4.     http://www.politika.rs/scc/clanak/150428/Odrastanje-uz-kompjuter-i-brzu-hranu

5.     https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D1%80%D0%B7%D0%B0_%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0

 

 

 

 

 

Сат

Ko je na mreži: 9 gostiju i nema prijavljenih članova